Bilo da govorimo o japanskoj ili američkoj, akita je snažan, moćan pas. Koje su im sličnosti, a koje razlike? Kako su nastale dve rase pasa? Hajde da saznamo više!
Ono što već na prvi pogled upada u oči je gusto, plišano krzno. Lepe boje i impersivne građe, ovaj pas nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Japanska akita priznata je u četiri boje: riđoj, žutoj, tigrastoj i beloj. U svakoj kombinaciji neophodno je da ima belu dlaku na obrazima, vratu, grudima i repu. U ranoj istoriji, koristila se za lov na medvede, dok je danas uglavnom pas za pratnju. Pa ipak, i dalje ima snažno izražen lovački instinkt. Zbog toga se ne slaže baš dobro sa drugim životinjama i nije preporučljivo šetati je bez povodnika. Akita inu, kako je japanska akita takođe poznata, doživela je planetarnu popularnost nakon filma o Hačiku, najodanijem psu na svetu. Upravo je to osobina zbog koje su se mnogi odlučili da udome ili kupe akitu. Međutim, ne ide baš sve tako glatko. Akita je izuzetno verna i odana svom vlasniku i njegovoj porodici. Pa ipak, ovo je pas izuzetno snažnog i svojeglavog karaktera. Ne voli preterano strance, a ni druge pse. Takođe nije dobar izbor ni za malu decu, koja će ga doživljavati kao plišanu igračku, koliko god izgledao neodoljivo. Dresura pasa ove rase može biti ozbiljan zadatak, koji nije za svakoga. Potrebno je da ga s puno ljubavi treniraš još kao štene, praktično čim stigne u tvoj dom. U dresuri moraš biti dosledan, ali ne i grub. Moraš imati razumevanja prema njegovoj tvrdoglavosti, ali i jasno postavljati granice. Ovaj pas ne prašta nepravdu i grubost. Ali zato, ukoliko umeš s njim, dobićeš vernog prijatelja koji će te voleti najviše na svetu. Uživaćeš u dugim šetnjama i sjajnom treningu sa japanskom akitom – psom slobodnog duha.
Za vreme drugog svetskog rata, u Japanu je izdato naređenje da psi budu ubijeni, kako bi se od njih pravilo krzno za vojnike. Mnogi vlasnici nisu imali srca da učine tako nešto, pa su akite pustili u šumu, gde su ih pronašli američki vojnici, koji su ih zatim odveli sa sobom u Ameriku. Iako japanska i američka akita imaju mnogo sličnosti, američka je krupnija i najčešće ima crnu dlaku glave. Takođe, američka akita ima širu glavu. Dok su japanske akite odgajane prvenstveno za lov, ova rasa je odgajana da bude dobar čuvar. Pa ipak, obe rase mogu biti izuzetno opasni psi. Američka akita će najpre gromoglasnim lavežom upozoriti na opasnost ili posetioce. Veoma su nepoverljive prema strancima. Poput svojih japanskih rođaka, uprkos izgledu velike plišane igračke, neće biti oduševljene malom decom koja ih ne puštaju na miru. Odlikuju se svojeglavošću i slobodnim duhom, pa im je potreban vlasnik sa određenim iskustvom. Ukoliko želiš da budu tolerantni prema gostima i drugim psima, s njihovom socijalizacijom i treningom moraš početi u ranim mesecima. U dresuri treba da imaš puno strpljenja i ljubavi, ali i da budeš izuzetno dosledan i da jasno postavljaš granice. Akite nisu preterano zahtevni psi za održavanje. Da bi njihovo plišano krzno uvek tako izgledalo potrebno mi je četkanje barem jednom nedeljno. Treba ih svakodnevno voditi u duže šetnje i puštati ih da se istrčavaju po dvorištu. Uživaće u društvu svog vlasnika i treningu koji vežba njihove mentalne sposobnosti. Uživaju da nose nešto u zubima, pa se nemoj iznenaditi ako tako zgrabe i tvoju ruku. Nemoj to doživljavati kao čin agresije, već kao neobičan izraz ljubavi.
Dolazak šteneta u tvoj dom je vreme radosti, ushićenja, ali i brojnih obaveza. Potrebno je vreme da se uhodaš sa svim dnevnim, nedeljnim i mesečnim aktivnostima. Shapa aplikacija je tu da ti ulepša svakodnevicu i olakša brigu o novom članu porodice. Na jednom mestu imaš sve podsetnike za vakcinaciju i termine kod veterinara, mape sa opasnim i pet friendly lokacijama. Takođe se možeš povezati sa svima koji brinu o tvom psu i tako pratiti najnovije informacije o šetnji, igri, ali i terapiji. Besplatno preuzmu ŠAPA aplikaciju i organizuj svoj čopor!